Sektor za zaštitu i spasavanje: Vizija Sektora

VIZIJA RAZVOJA SEKTORA ZA ZAŠTITU I SPASAVANjE

POSTOJEĆA ORGANIZACIJA ZAŠTITE I SPASAVANJA LJUDI I MATERIJALNIH DOBARA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA* , TEHNIČKO TEHNOLOŠKIH NESREĆA, DEJSTVA OPASNIH MATERIJA I DRUGIH STANJA OPASNOSTI PRIKAZANA KROZ POSTOJEĆA ZAKONSKA REŠENJA
Postojeći organizacioni okvir za obavljanje poslova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije koji bi trebalo da obuhvata mrežu organa, tela i jedinica, zajedno sa unapred predviđenim i organizovanim sistemom mera zaštite i spasavanja, regulisan velikim brojem propisa u kojima su često predviđena veoma protivurečna rešenja, za čije je sprovođenje u praksi nadležan veliki broj različitih državnih organa. Iako se obavljanjem pojedinih poslova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama trenutno bave Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne okoline, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nije donet ni jedan pravni akt o usklađivanju njihovog rada i njihovom zajedničkom delovanju. Usled toga dolazi do neracionalnog trošenja sredstava i dupliranja administrativnih, stručnih i operativnih kapaciteta.
Zakonom o ministarstvima Republike Srbije definisano je da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na “zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; promet i prevoz oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija; ispitivanje ručnog vatrenog oružja, naprava i municije; zaštitu od požara;...
Na nivou ministarstva formirana je organizaciona jedinica za obavljanje ovih poslova (Sektor za zaštitu i spasavanje).
Zakonom o zaštiti od požara (1988), Zakonom o eksplozivnima materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (1977) i Zakonom o prevozu opasnih materija, bliže su definisane i preventivne aktivnosti koje se sprovode u fazi izrade i donošenja urbanističkih planova, izrade projektne dokumentacije za izgradnju novih objekata, pregleda objekata po završetku izgradnje i pregleda u toku eksploatacije. Isto tako donet je niz planova zaštite od požara kako u opštinama tako i u određenim preduzećima. Osnovnu snagu za gašenje požara i pojedine spasilačke aktivnosti predstavljaju vatrogasne jedinice koje su u sastavu organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. I pored zastarelosti opreme može se konstatovati da vatrogasne jedinice efikasno izvršavaju svoje zadatke.

Pod pojmom elementarna nepogoda podrazumeva se: zemljotres, oluja, grad, suša, odronjavanje, klizanje zemljišta, snežni nanos i lavina, prenamnožavanje štetnih insekata, saobraćajni udes u kome je sradao veći broj ljudi, požar, eksplozija, rušenje brane, epidemija, i svaka tehničko tehnološka i biološka nesreća većih razmera koja prekida normalno odvijanje života na određenom području, koja može da ugrozi život i zdravlje ljudi i prouzrokuje obimnu materijalnu štetu.

Oblast civilne odbrane i zaštite (takav izraz nije poznat u zakonodavnoj praksi, ni u nauci o odbrani bilo koje države sveta) regulisana je Zakonom o odbrani SRJ iz 1994.godine koji se sada primenjuje kao zakon Republike Srbije, članom 20 stavom prvim propisao je prava i dužnosti građana u odbrani zemlje, a među tim pravima i dužnostima građana je navedeno i „učešće i civilnoj odbrani i zaštiti“.
Osim načelne odredbe iz člana 20. Zakona o odbrani kojom se učešće građana u civilnoj odbrani i zaštiti propisuje kao pravo i dužnost građana u odbrani zemlje, u Glavi V Zakona koja nosi naslov „Civilna odbrana i zaštita“ navedene su aktivnosti koje obuhvataju civilnu odbranu i zaštitu, a predviđene su i nadležnosti i način osnivanja službi, organa i tela zaduženih za sprovođenje civilne odbrane i zaštite.
Učešće u civilnoj odbrani i zaštiti sastoji se od obaveze izvršavanja određenih dužnosti u jedinicama i organima obrazovanim za zaštitu i spasavanje civilnog stanovništva i materijalnih dobara od ratnih razaranja i prirodnih i drugih nesreća i opasnosti. Jedinice civilne zaštite trabalo je da obrazuju državni organi, preduzeća i druga pravna lica u skladu sa planom odbrane zemlje. One su namenjene su za zaštitu i spasavanje stanovništva i materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, prirodnih i drugih nesreća i drugih opasnosti u miru i ratu na teritoriji za koju su obrazovani. Težište aktivnosti civilne odbrane bilo je usmereno ka zaštiti u ratnim dejstvima dok je delovanje u elementarnim nepogodama, tehničko-tehnološkim nesrećama i sl. tretirano samo kao doprinos efikasnosti vođenja oružane borbe. Jedinice civilne zaštite koje su postojale u svim strukturama (preduzeća, državni organi i dr.) prestale su sa aktivnostima, oprema se nije nabavljala, odustalo se od vežbi i drugih vidova priprema za vanredne situacije. Ostale su samo komandne strukture koje donose planove koji se u praksi ne sprovode. Stanje se najbolje pokazalo prilikom požara koji su zahvatili veće površine šuma i nedavnih poplava kada su uglavnom dejstvovale profesionalne vatrogasne jedinice dok je odziv građana bio neznatan. Poseban problem predstavlja činjenica da su kako organizaciono, tako i funkcionalno, u potpunosti razdvojeni sistem civilne zaštite i služba osmatranja i obaveštavanja. Štabovi civilne zaštite koji su nekada predstavljali organe rukovođenja u obavljanju poslova zaštite i spasavanja ukinuti su, a da u međuvremenu nisu predviđeni, niti osnovani, drugi oblici za planiranje, rukovođenje i sprovođenje akcija zaštite i spasavanja. Uz to, uopšte nije određena nadležnost jednog ili više organa za pripremu i sprovođenje preventivnih mera civilne zaštite.
Primenjeni koncept po kome je Ministarstvo odbrane nadležno za obavljanje poslova državne uprave u oblasti zaštite i spasavanja nije dobar, pre svega iz razloga što je reč o državnom organu koji se prevashodno bavi odbranom zemlje.

Ustav Republike Srbije donet je 2006.godine

Postojećim Ustavom čl.139 predviđena je Nadležnost Vojske Srbije: „Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršavanje druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile“

Zakon o ministarstvima potpuno definiše zadatke Ministarstva koji se odnose na zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.

Član 4.
Ministarstvo odbrane obavlja poslove državne uprave koji se odnose na :... vojnu obavezu, radnu obavezu i materijalnu obavezu; službu osmatranja i obaveštavanja;...
Uprava za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine u okviru Ministarstvo za nauku i životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se pored ostalog odnose i na zaštitu od hemikalija, otpadnih i štetnih materija u proizvodnji, prometu, prevozu, skladištenju i odlaganju. Poslovi na nivou bivše savezne države definisani su Zakonom o osnovama zaštite životne sredine a poslovi na nivou republike Zakonom o zaštiti životne sredine. Preventivne mere sprovode se u fazi izgradnje novih objekata kroz izradu analize njihovog uticaja na životnu sredinu. Preventivne mere ostvaruju pored ostalog i kroz vršenje inspekcijskih pregleda. Kada su u pitanju hemijski udesi donet je Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica a Vlada je formirala radno telo za njegovo sprovođenje koje nikada nije funkcionisalo. Ministarstvo je formiralo tzv. eko-toksikološke timove koji izlaze na mesto događaja, utvrđuju stepen opasnosti i preporučuju određene mere ali pošto ne raspolaže operativnim ekipama intervencije obavljaju vatrogasne jedinice.

Zakonom o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda Republike Srbije regulisana su prava, obaveze i odgovornosti Republike, opština, mesnih zajednica, preduzeća i građana. Za operativna dejstva zadužene su jedinice civilne zaštite kojima rukovode republički, gradski i opštinski štabovi. Praksa je pokazala da te jedinice postoje uglavnom na papiru. U većini slučajeva, opštinski štabovi na čijem su čelu opštinski rukovodioci, angažuju komunalne službe (za održavanje puteva, vodovodne i kanalizacione mreže, distribuciju električne energije i dr.) koje raspolažu opremom koja se može koristiti u vanrednim situacijama. Brzina angažovanja ovih službi nije uvek na potrebnom nivou naročito kod poplava, oluja, odrona zemljišta i sl. Ponekad se građani sami organizuju i spasavaju svoju imovinu.

Kako do sada nije doneta nacionalna strategija o delovanju u vanrednim situacijama t.j. zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda i drugih većih nesreća , nastavljena je praksa u navedenim Ministarstvima da svako za sebe pravi planove, donosi zakone i izrađuje projekte IZ OVE OBLASTI .

Pravno regulisanje i uspostavljanje modernog i efikasnog sistema Zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama predstavlja jedan od najvećih izazova na koje je potrebno odgovoriti prilikom sprovođenja organizacionih i zakonodavnih reformi u institucijama Republike Srbije. Za određivanje jasnog pravca reformi u toj oblasti neophodno je sagledati i analizirati postojeći pravni okvir koji uređuje oblast zaštite u Republici Srbiji, a paralelno s tim uzeti u obzir raspoloživost organizacionih, materijalnih i ljudskih resursa potrebnih za obavljanje poslova i zadataka zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Navedene činjenice su bile presudne da PREDLOŽIMO da se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova definiše oblast rada " Zaštita i spasavanje". One su bile osnova za definisanje usluga i glavnih zadataka čijim se sprovođenjem ostvaruje željena bezbednost građana i njihove imovine. Osnovni cilj je da se objedine sve aktivnosti usmerene ka zaštiti života, zdravlja i imovine građana, očuvanje uslova neophodnih za život i pripremanje za prevladavanje situacija u uslovima požara, elementarnih nepogoda, dejstava opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Na taj način se ujedno i definiše odgovornost pred građanima i njihovim predstavničkim telima za stanje zaštite i delovanje u ovim situacijama.

CILjEVI U OBLASTI ZAŠTITE I SPASAVANjA OD
ELEMENTARNIH NEPOGODA, POŽARA, TEHNIČKIH I TEHNOLOŠKIH NESREĆA I DRUGIH STANjA OPASNOSTI

IZAZOVI	CILJEVI
Stvaranje bezbednog ambijenta u kojem će biti izražen visok nivo solidarnosti kako u svakodnevnim tako i u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i drugih stanja opasnosti. Stvaranje uslova za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i spasavanje života ugroženih. Smanjenje materijalnih šteta i ugrožavanja životne sredine u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i drugih stanja opasnosti. Uspostavljanje nove organizacije profesionalnih vatrogasnih i spasilačkih službi na nivou Republike.	Osnovni cilj je da se u Republici Srbiji objedine aktivnosti usmerene ka zaštiti života, zdravlja i imovine građana, očuvanje uslova neophodnih za život i pripremanje za prevladavanje situacija u uslovima požara, elementarnih nepogoda, dejstava opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Pored toga cilj je i da se stvore uslovi za pripremanje i učestvovanje građana, preduzeća, državnih organa i drugih organizacija i profesionalnih službi, strukovnih i drugih udruženja u zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara od požara, prirodnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća. Vizijom razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova definisana je ključna oblast rada "zaštite i spasavanja", kao osnov za definisanje usluga i glavnih zadataka čijim se sprovođenjem ostvaruje željena bezbednost građana i njihove imovine u okviru formirana je posebna organizaciona celina «Sektor za zaštitu i spasavanje». Sastav Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije osnovni je organizacijski okvir u sprečavanju i saniranju posledica prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća. S obzirom da se Republika Srbija suočava sa trajnim bezbednosnim rizicima na ovom području, dalji razvoj Sektora za zaštitu i spasavanje treba da ide u smeru organizovanja jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja. To će se ostvarivati kroz objedinjavanje različitih delova sistema, trenutno raspoređenih u više Ministarstava, u moderan sistam zaštite i spasavanja. Da bi se moglo pristupiti definisanju celokupnog sistema zaštite i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i drugih stanja opasnosti neophodno je da se izradi Nacionalna strategija zaštite za određeni vremenski period koju bi usvojili nadležni državni organi “Nacionalna strategija o zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i drugih stanja opasnosti” bio bi dokument u čijem bi se uvodnom delu definisala svrha i zadaci na planu zaštite, osnovna načela bezbednosti i glavni principi delovanja. U drugom delu bi bila izvršena analiza potencijalnih opasnosti od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, požara, radiološke, hemijske i biološke kontaminacije i procenila bi se ranjivost države (privrede, građana itd.) u takvim situacijama (u trenutku izrade procene) . Pored procene u trenutnoj situaciji bila bi procenjena ranjivost države i u sledećih 5 do 8 godina. Sledeći deo bi se odnosio na razradu strateških ciljeva među kojima su najvažniji: razvijanje zakona, normativa i drugih akata u skladu sa važećim propisima Evropske Unije i uslovima koje ona postavlja zemljama zainteresovanim za uključivanje u Uniju uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih uslova za primenu kriterijuma u upravljanju zaštitom i spasavanjem od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, uspostavljanje tela republičke Vlade za koordinaciju rada ministarstava, organa lokalne samouprave, vojske i dr. u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća obezbeđivanje dobro uvežbanih izvršilaca svih zadataka, razvijanje najefikasnijih načina reagovanja u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća (planovi reagovanja), svođenje šteta nastalih u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća na najmanju moguću meru, definisanje novih zadataka vatrogasnih i spasilačkih jedinica regulisanje prava i obaveza građana u pripremi za delovanje i u delovanju u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, stvaranje uslova za nesmetan protok informacija dinamičko povećanje međunarodne pomoći i podrške operacijama pružanje ekonomske podrške i olakšica za sve ugrožene u skladu sa mogućnostima države i privrede. Ciljevi u oblasti prevencije: Izrada studije za integralnu procenu opasnosti i povredivosti (ranjivosti) objekata i teritorije od elementarnih nepogoda, požara i tehničko tehnoloških opasnosti pri proizvodnji, skladištenju, prevozu i korišćenju opasnih i štetnih materija blagovremeno predviđanje mogućih opasnosti od požara, elementarnih nepogoda i tehničko-tenhnoloških nesreća i planiranje aktivnosti koje se preduzimaju kada nastane ovakva situacija uspostavljanje službe koja bi se bavila poslovima kontrole primene propisa u oblasti zaštite od požara i zaštite od tehničko-tehnoloških nesreća kako pri izgradnjih novih objekata tako i pri korišćenju postojećih Ciljevi u oblasti zaštite i spasavanja: poboljšanje postojeće organizacije vatrogasno spasilačkih jedinica i osposobljavanje da u najkraćem roku stignu na mesto događaja, deluju na optimalan način i u najkraćem roku eliminišu ili umanje nastalu opasnost pri gašenju požara i spasavanju imovine i lica pri tehničko-tehnološkim nesrećama (eksplozije, havarije, saobraćajni udesi, udesi u rudnicima i tunelima, havarije na naftnim i gasnim postrojenjima i dr.) u cilju sprečavanja njihovog širenja u ugrožavanja imovine i lica, osposobljavanje spasilačkih jedinica za intervencije pri elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, klizanje tla, oluje na kopnu, suše, šumski požari, lavine, led na rekama i dr.) u cilju smanjenja posledica i spasavanja imovine i lica, osposobljavanje spasilačkih jedinica za intervencije u slučajevima ugrožavanja zdravlja i životne sredine usled radiološke, hemijske i biološke kontaminacije, pružanje neodložne medicinske pomoći povređenim licima na mestu nesreće (paramedicinska pomoć) Ciljevi u oblasti nadzora u prometu zapaljivih i eksplozivnih materija: onemogućiti neovlašćenu proizvodnju, promet i prevoz zapaljivih i eksplozivnih materija i umanjiti mogućnost da terorističke grupe dođu u posed eksplozivinih materija uspostavljanje službe koja bi se bavila kontrolom proizvodnje, prometa i prevoza zapaljivih i eksplozivnih materija Ciljevi u oblasti upravljanja u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća: uspostavljanje jedinstvenog sistema rukovođenja, organizovanja građana i logističke podrške u zaštiti i spasavanju sa efikasnim sistemom informisanja Ciljevi u oblasti sprovođenja mera na otklanjanju posledica: blagovremeno predviđanje mogućih posledica elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i načina za njihovu sanaciju i obezbeđenje odgovarajuće materijalne podrške
Donošenje novih zakona koji bliže uređuju zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća, zaštitu od požara, i civilnu zaštitu Usklađivanje zakona i tehničkih propisa sa zakonodavstvom u EU	U cilju potpunijeg pravnog uređivanja zaštite života, zdravlja i imovine građana, očuvanja uslova neophodnih za život i pripremanje za prevladavanje situacija u uslovima požara, elementarnih nepogoda, dejstava opasnih materija i drugih stanja opasnosti neophodno je da se donesu NOVI republički zakoni: Zakon o zaštiti od požara, Zakon o zaštiti i spasavanju, Zakon o civilnoj zaštiti. Zakonom o zaštiti od požara potpunije bi se definisala: nadležnost Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i organa lokalne samouprave u pogledu zaštite od požara i spasilačkih aktivnosti, obaveze organa teritorijalne samouprave, pravnih lica, privatnih preduzetnika, građana i dr. prema zaštiti od požara i spasilačkim aktivnostima zadaci preventivnog karaktera, organizacija vatrogasnih i spasilačkih jedinica (profesionalnih, industrijskih, dobrovoljnih i sl.), postupci i nadležnosti pri gašenju požara i spasavanju imovine i lica prava i obaveze učesnika u gašenju požara i spasavanju imovine i lica finansiranje zaštite od požara i spasilačkih aktivnosti unapređenje i razvoj zaštite od požara i spasilačkih aktivnosti kaznene mere Zakonom o zaštiti i spasavanju (u vanrednim situacijama) potpunije bi se definisala: nadležnost Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i organa lokalne samouprave u pogledu zaštite i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i u pogledu spasilačkih aktivnosti, obaveze organa teritorijalne samouprave, pravnih lica, privatnih preduzetnika, građana i dr. prema zaštiti od od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i prema spasilačkim aktivnostima zadaci preventivnog karaktera, nadzor u proizvodnji, prometu i prevozu zapaljivih i eksplozivnih materija upravljanje u slučajevima elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i u spasilačkim aktivnostima pravila zaštite od tehničkih i tehnoloških nesreća i mere u cilju otklanjanja posledica, pripremanje zaposlenih lica i građana za delovanje prilikom elementarnih nepogoda i tehničkih i tehnoloških nesreća finansiranje zaštite od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i prema spasilačkim aktivnostima unapređenje i razvoj zaštite od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća i prema spasilačkim aktivnostima kaznene mere Zakonom o civilnoj zaštiti bi se potpunije definisala: nadležnost Skupštine, Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i organa lokalne samouprave u pogledu zaštite stanovništva u vanrednim situacijama, organizacija civilne zaštite na svim nivoima lokalne samouprave i u preduzećima, obaveza vršenja službe civilne zaštite, finansiranje, kaznene mere Pored navedenih zakona neophodno bi bilo da se donesu i podzakonska akta (pravilnici, uredbe, odluke, naredbe i sl.) kojima bi se poptpunije uređivale pojedine obaveze koje su u zakonima načelno uređene. Pri sprovođenju navedenih zakona i podzakonskih akata neophodna je primena tehničkih propisa, tehničkih preporuka, jugoslovenskih standarda koji treba da se usklade pre svega sa regulativom Evropske unije a zatim i sa međunarodnom regulativom. Da bi se to ostvarilo neophodna je saradnja Sektora za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama sa institucijama koje su nadležne za te poslove ( Institut avezni zavod za standardizaciju, Jugoslovensko akreditaciono telo- JUAT, ministarstva na nivou države i dr.) i drugim organizacijama koje se bave delatnostima uređenim navedenim zakonima.
Organizovanje profesionalnih službi koje deluju u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća po ugledu na razvijene zemlje i dovođenje na sličan nivo opremljenosti i obučenosti	Reorganizovanje vatrogasnih i spasilačkih jedinica koje bi bile pod neposrednom upravom Sektora za zaštitu i spasavanje. Obezbediti da objekti u kojima su smeštene ove jedinice odgovaraju potrebama. Obezbediti opremu i sredstva (vatrogasna vozila,dizalice, hidraulične platforme, vatrogasna i spasilačka oprema, oprema za delovanje u prisustvu opasnih materija itd.) koja odgovara vrsti obimu mogućih događaja. Dotrajala vozila i opremu zameniti novom, savremenijom i bezbednijom. Stvoriti uslove za (oprema i obuka) za pružanje paramedicinske pomoći. Posebnim pravnim aktom definisati organizacionu strukturu svih vatrogasnih i spasilačkih jednica, broj izvršilaca i stepen opremljenosti. Istim aktom urediti način rukovođenja jedinicama, zaštitu na radu, međusobne odnose i dr.
Priprema građana (obrazovanje i obuka) za aktivnije delovanje u zaštiti i spasavanju,	- Razvijanje osećanja solidarnosti među građanima i obaveze prema zajedničkim obavezama u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća. - Organizovanje jedinica za zaštitu i spasavanju stanovništva od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća ( „ civilna “ zaštita - radne jedinice ) i opremanje u skladu sa stepenom procenjene ugroženosti teritorije i stanovništva. - Uspostavljanje centara za obuku vatrogasnih i spasilačkih jedinica. - Stvaranje uslova za služenje vojnog roka u navedenim jedinicama za lica koja ne žele da služe pod oružjem kao i za obuku pripadnika Organizovanje javnih vežbi uz učešće građana. - Upoznavanje predškolske i školske dece sa osnovnim elementima zaštite i praktičnim postupcima u zaštiti i spasavanju.
Uspostavljanje efikasnog informativnog sistema (uz primenu savremenih informacionih tehnologija) koji bi neprekidno bio na usluzi građanima	- Reorganizacija, rekonstrukcija centara za obaveštavanje Ministarstva za odbranu i njihovo uključivanje u sistem koji se planira na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova. - Organizovanje prikupljanja podataka o događajima i njihova distrubucija profesionalnim službama, republičkim organima, organima lokalne samouprave i građanima. - Prenošenje informacija, uputstava o postupanju, obaveštenja građanima i sl. preko sredstva javnog informisanja. - Razvoj, projektovanje i realizacija elemenata informacionih i telekomunikacionih sistema i tehnologija treba da se realizuje na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova tako da se omogući vođenje baza podataka, redovno i vanredno izveštavanje u cilju analiza, procena, upravljanja i odlučivanja kao i razmena podataka.
Podsticanje delovanja nevladinih i neprofitnih organizacija ka osposobljavanju za delovanje u zaštiti i spasavanju	Materijalna i organizaciona podrška vatrogasnim i spasilačkim jedinicama u preduzećima i njihovo uključivanje u sistem delovanja u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća. Materijalna i organizaciona podrška dobrovoljnim vatrogasnim organizacijama u cilju osposobljavanja za delovanje u zaštiti i spasavanjukao i za obuku školske dece i građana u oblasti zaštite od požara. Stvaranje uslova za uključivanje sportskih asocijacija i društava (speleolozi, alpinisti, ronioci i dr.) u preventivne i operativne aktivnosti uz odgovarajuću materijalnu i organizacionu podršku.
Primena savremenijih metoda obuke u srednjim i višim školama, na fakultetima i na kursevima za obuku pripadnika vatrogasnih i spasilačkih jedinica	Obrazovanje kadrova za vatrogasne i spasilačke jedinice vršilo bi se kroz obrazovni sistem koji već postoji u republici (srednje i više škole za oblast zaštite od požara i fakulteti za zaštitu od požara i fakultet bezbednosti). Postojeći nastavni programi za sva tri nivoa nisu međusobno kompatibilni i koordinirani. Naglasak je stavljen na teoriju a nedovoljan je obim praktične obuke. Programi bi se morali menjati, proširivati novim oblastima koje se susreću u vanrednim situacijama i osavremenjavati. Posebna pažnja na višim školama i fakultetima mora se posvetiti obuci u rukovođenju i predvođenju ljudi. Organizovati i opremiti centre za obuku pripadnika profesionalnih jedinica za obavljanje specifičnih zadataka pri gašenju požara i spasavanju u raznim situacijama. Centri bi bili u Beogradu i Pančevu i dr. Programi za obuku bi se definisali na bazi programa koji se primenjuju u razvijenim zemljama. Obuka instruktora vršila bi se u nekom od centara za obuku u inostranstvu.
Uspostavljanje međunarodne saradnje i obezbeđenje međunarodne pomoći .	Međunarodna saradnja bi se odvijala u okvirima u kojima se odvija spoljna politika države i međunarodna saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova. Baza za saradnju su međunarodni ugovori među kojima su i oni koji se odnose na zaštitu životne sredine, delovanje u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća itd. Posebno bi bili značajni bilateralni ugovori sa susednim državama na nivou Vlada ili Ministarstava pa i multilateralni ugovori sa drugim zemljama . Isto tako korisna bi bila i saradnja pograničnih regiona u navedenim oblastima. Međunarodna finansijska pomoć je neophodna za nabavku novih vatrogasnih vozila, dizalica, hidrauličnih platformi, automehaničkih lestava, motornih čamaca i drugih plovila, vatrogasne i spasilačke oprema, oprema za delovanje u prisustvu opasnih materija itd. Obezbeđenje pomoći je moguće preko određenih programa Ujedinjenih nacija i Evropske unije
Uspostavljanje mehanizama za koordinaciju i kontrolu funkcionisanja svih subjekata koji deluju u vanrednim situacijama	Vlada bi formirala svoj Kordinacijoni centar sa zadatakom da usaglašava delatnosti ministarstava, organa lokalne samouprave, vojske i dr. (međuministarska komisija) u pripremi i delovanju u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća. Koordinacijoni centar bi osim toga nadgledao rad svih struktura koje učestvuju u zaštititi i vršio kontrolu rada organizacione celine neposredno zadužene za zaštitu i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških nesreća.