Sektor
zc
eng
Arhiva
SAVETI

OSNOVNA PRAVILA ZAŠTITE

 
Hitna pomoć
Požar
Saobraćajna nesreća
Poplave
Zemljotres
Grmljavina
Voda i led
Snežna lavina
Hemijski udes
Toplotni udar
Klizište
Epidemija
Nuklearni udar
Terorizam
 
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Hitne pomoći nastradalom licu

 

U pružanju pomoći povređenoj osobi ili naglo oboleloj osobi učestvuje niz subjekata koji imaju zajednički cilj - spasavanje života, sprečavanje nastanka trajnih posledica i skraćenje lečenja i brz oporavak.

Ostvarivanje ovog cilja je uspešnije ako je delovanje svih onih koji učestvuju u pružanju pomoći povezano. Postupci pružanja pomoći koje slikovito nazivamo "karikama u lancu spašavanja" su: preduzimanje hitnih mera za spasavanje života, pozivanje pomoći, pružanje prve pomoći, intervencija hitne medicinske službe i bolničko zbrinjavanje.

Osoba koja pruža prvu pomoć započinje spasavanje života i zbrinjavanje povređenog, bitno utiče na uspešnost preduzetih mera u prve tri "karike u lancu spasavanja".

Učenje prve pomoći i redovna provera znanja, pomaže u jačanju prvih tri "karika lanca spasavanja".

1.Hitne mere za spasavanje života

Prva je i najbitnija karika u postupku spasavanja života, a uključuje:
• proveru sigurnosti pristupa mestu nesreće;
• obeležavanje i osiguravanje mesta nesreće i zaštitu povređenih osoba od mogućeg novog povređivanja;
• primenu neodložnih postupaka prve pomoći:
- postavljanje osobe bez svesti u stabilan bočni položaj;
- preduzimanje mera oživljavanja osobe bez svesti koja ne pokazuje znakove života (osoba ne diše, srce ne kuca);
- zaustavljanje krvarenja.

2. Pozivanje pomoći

Odmah obavestite službu Hitne pomoći 94. Ako je Hitnu pomoć pozvala druga osoba, zatražite od nje da Vam potvrdi je li poziv primljen i da li stiže pomoć ubrzo.
Prilikom pozivanja Hitne pomoći potrebno je:
• predstaviti se i razgovetno reći svoje ime i prezime te napomenuti da ste osoba koja pruža prvu pomoć na mestu nesreće;
• dati broj telefona ili mobilnog aparata s kojeg zovete, to je važno za slučaj potrebe ponovne uspostave veze;
• reći operateru s kojim razgovarate:
- gde se nesreća dogodila? (navesti adresu, opisati okolinu, dati što tačnije i detaljnije podatke o mestu događaja);
- što se stvarno dogodilo? (opisati vrstu i težinu nesreće, moguću opasnost od vatre, vode, gasa, otrovnih materija, posebnih vremenskih uslova);
- broj, pol i približnu starost povređenih;
- o kakvim se povredama radi? (prosudite sami o vrsti povreda, prirodi bolesti i stanju povređenih).
Čekajte dalja pitanja ili uputstva, razgovor završava osoba u Hitnoj službi. Potvrdite da ste uputstva razumeli.

3. Pružanje prve pomoći

Dok čekate Hitnu pomoć, osim postupaka neophodne prve pomoći, primenite i sve ostale postupke prve pomoći koji su potrebni.
Pridržavajte se pravila:
• "Pre svega ne štetiti"
• "Ne činite više nego što se od vas očekuje"

Ako iz nekog razloga dolazak Hitne pomoći nije moguć, organizujte odgovarajući prevoz do najbliže zdravstvene ustanove.
Prvom pomoći ne zbrinjavaju se samo povrede, već se pomoć pruža i osobi koja je zbog zadobijenih povreda znatno psihički i emotivno potresena.
Takvu osobu ohrabrujte!

4. Intervencija Hitne medicinske službe

5. Bolničko zbrinjavanje

 
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Požara

Požar je realna opasnost u kojoj pored materijalne imovine možete izgubiti i život, te stoga nemojte dozvoliti da vam se dogodi, obezbedite se na vreme!

1. Već koliko sutra, uz pomoć stručnog lica iz najbliže vatrogasne stanice, napravite plan zaštite od požara za vašu zgradu.
2. Iz podruma, garaža, tavana itd. uklonite sve usladištene zapaljive stvari, npr. stare časopise, kutije od farbi, razređivača i sl., kao i stari nameštaj, garderobu itd.
3. Protivpožarna stepeništa i prolaze redovno čistite i OBAVEZNO održavajte prohodnim, jer to vam je najčešće i JEDINI bezbedni put da sačuvate svoj život i život vaše porodice.
4. Prekontrolišite vašu vatrogasnu opremu: aparate, creva, hidrante i održavajte ih u ispravnom stanju.
5. Naučite da pravilno aktivirate protivpožarni aparat i podučite svoje ukućane u tome, jer u slučaju požara nećete imati vremena da pročitate uputstvo za upotrebu na nalepnici aparata.
6. Naučite svoju decu da u slučaju požara pozovu vatrogasce na broj 93.
7. Ukoliko primetite požar ili osetite miris dima u vašem stanu ili zgradi, pozovite vatrogasnu službu i NIKADA nemojte predpostavljati da je neko to već učinio.
8. Ako u toku noći primetite požar, a nemate alarm za slučaj opasnosti, izađite na prozor ili u hodnik i vičite " POŽAR", tako da probudite ukućane i komšije, pa pozovite 93, dajući konkretne podatke o mestu požara: adresa, sprat i broj stana.
9. Ukoliko je požar u nekoj prostoriji vašeg stana, zatvorite vrata te prostorije i isključite el. energiju. Pozovite vatrogasce i evakuišite ukućane, te ako je požar manjeg obima, pokušajte gašenje. Ako je požar većeg obima, napustite stan zatvarajući sva vrata za sobom, u suprotnom će se, zbog dotoka svežeg vazduha požar brzo proširiti na ceo stan.
10.Prilikom evakuacije VAŽNO JE da se svi ukućani okupe u istoj prostoriji, jer deca zbog straha mogu negde da se sakriju. Tek kada su svi na broju, krenite ka izlazu.
11.Pri evakuaciji, spremite se za susret sa gustim dimom i vrelinom, pa ako imate vremena, obujte cipele sa debljim đonom, obucite kaput i obavezno vežite krpe i peškire natopljene vodom preko nosa i usta.
12.Prilikom evakuacije NIKADA NE KORISTITE LIFT zato što se u toku požara oslobađa gust dim koji sadrži  mnoga otrovna isparenja koja brzo ispune okno lifta i samu lift kabinu, što prouzrokuje sigurnu smrt od gušenja za sve koji se u liftu nalaze.
13.Ukoliko niste neposredno ugroženi požarom, najbolje je da ostanete iza zatvorenih vrata svog stana. U slučaju da dim počne da prodire oko vrata, natopite peškire i krpe vodom, stavite ih oko štokova i ispred vrata da sprečite prodor dima u stan. Ako je spoljašnji vazduh čist, idite na terasu zatvarujući balkonska vrata za sobom i sačekajte da vatrogasci završe gašenje požara, jer u svom stanu ste najbezbedniji.
14.Neugašeni opušak cigarete NIKADA nemojte bacati kroz prozor ili sa terase, jer će u većini slučajeva završiti u sobi, ili terasi u nekom od stanova ispod vašeg i izazvati požar.
15. Neugašena cigareta je najčešći uzročnik katastrofalnih šumskih požara i nikada je ne izbacujte iz vozila u pokretu.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Saobraćajne nezgode

Kada se desi saobraćana nezgoda potrebno je učiniti sledeće:

  1. SPASAVANJE UGROŽENIH LICA (na primer iz zapaljenog auta, sudara...). Ne pomerati povređenog osim ako je neophodno da se skloni od opasnosti.
  2. Ukazati hitnu medicinsku pomoć spustiti lice na zemlju (staviti mu glavu na kosu, jaknu, ćebe), okrenuti ga na bok, omogućiti mu da pravilno diše i zaustaviti krvarenje i organizovati zbrinjavanje povređenih lica (ako ima povređenih),
  3. Obavestiti policiju i hitnu medicinsku pomoć, ako u nezgodi ima poginulih ili povređenih lica,
  4. Obezbediti mesto saobraćajne nezgode radi sprečavanja novih saobraćajnih nezgoda, obeležiti mesto nezgode, uključiti svetlosnu signalizaciju, početi gašenje požara priručnim sredstvima ako je potrebno.
  5. Sačekati policiju i hitnu pomoć na licu mesta (smete se udaljiti jedino u slučaju da ukazujete prvu pomoć ili prevozite povređena lica), pokazati im povređene, pratiti instrukcije nadređenih, OSTAVITI profesionalce da rade na miru.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Poplave


Šta možete da očekijete od poplava?

  • Obavestite se u lokalnom štabu, da li je područje u kome živite podložno poplavama,
  • Ako kiša intenzivno pada satima ili pada neprestano danima, budite spremni za poplavu,
  • Slušajte lokalne radio i televizijske stanice zbog informacija o poplavama,

    MINIMIZUJTE POTENCIJALNE ŠTETE OD POPLAVA:
  • Podignite nameštaj, bojlere, električne kućne i ostale uređaje na viši nivo ako se nalaze u oblasti kuće koji može biti poplavljen.

    POPLAVA može da se razvija od nekoliko minuta, do nekoliko dana. Zavisi od terena.

    Pripremite plan za evakuaciju u slučaju poplava.

    Pripremite:
  • zalihe vode, hrane, lekova, odeće i obuće,
  • neophodnu opremu za evakuaciju kao i
  • plan evakuacije kućnih ljubimaca i/ili domaćih životinja.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Zemljotresa


Prirodne nesreće su široko rasprostranjene pojave koje se javljaju u celom svetu pa tako i kod nas. Mogu biti različite, a zajedničko im je da su velike po obimu. Prirodne nesreće mogu imati katastrofalni efekat po vas i vaš dom a iza sebe skoro uvek ostavljaju pustoš. MUP Republike Srbije, odsek Protivpožarne policije i Vatrogasna jedinica SUPa Jagodina, ukazaće vam na nekoliko preventivnih postupaka kojima možete zaštitili sebe, svoju porodicu i svoj dom od opasnosti požara za vreme ili posle zemljotresa. Možete drastično povećati svoje šanse u slučaju požarnih nesreća, ukoliko budete znali da prepoznate potencijalnu opasnost i budete sledili sledeća uputstva.

PRISUTNA OPASNOST ZA VREME I POSLE ZEMLJOTRESA

  • Aparati, nameštaj i kućni proizvodi mogu se pomerati, padati i prosipati.
  • Gasna, hemijska i električna opasnost je možda prisutna.
  • Curenje gasne instalacije, oštećenje ili prskanje propan-butan boca mogu izazvati paljenje ili eksploziju.
  • Barice vode ili kućni aparati mogu izazvati električno pražnjenje.

 HEMIJSKA SREDSTVA

  • Obratite pažnju na lako zapaljive tečnosti kao što su benzin, sredstva za upaljače ili razređivače jer se mogu prosuti.
  • Prostorije moraju biti potpuno čiste a sredstva držati u dobro provetrenim prostorijama.
  • Držite zapaljive tečnosti daleko od izvora toplote.

 ELEKTRIČNA STRUJA

  • Ako možete bezbedno, idite do glavnog prekidača ili razvodne table sa osiguračima i isključite struju.
  • Obratite pažnju na spojeve koji nisu fiksirani za vreme i u toku zemljotresa.
  • Aparati ili električni priključci mogu izazvati požarnu opasnost.
  • Pretpostavite da su svi postavljeni kablovi pod naponom, uključujući i kabl za TV.
  • Pregledajte i po potrebi zamenite ispucale i naprsle produžne kablove, kablove od aparata, oštećene utikače ili prekidače.
  • Aparati koji emituju dim ili varnicu moraju biti provereni ili zamenjeni
  •  Nezaštićeni odušci i žarišta mogu pospešiti požar i ugroziti vašu bezbednost

GAS U KUĆI

  • Pomirišite i oslušnite. Ukoliko ste sigurni da gas ističe, smesta napustite prostoriju i ostavite otvorena vrata
  • Nikada ne palite šibice ili upaljač. Bilo kakva varnica ili plamen mogu izazvati eksploziju
  • Pre nego ponovo pustite gas pozovite stručno lice da proveri celu instalaciju

AGREGATI

  • Pratite instrukcije koje su date u uputstvu za upotrebu, kad koristite agregat
  • Koristite agregate ili druge uređaje ovog tipa izvan kuće. Ugljen monoksid (CO) je otrovan gas i može vrlo brzo da ispuni prostoriju
  • Koristite poravilno dimenzinisan  (određenog preseka) kabl za priključak. Preopterećen kabl se greje i može izazvati požar
  • Nikada ne provlačite kabl ispod ćebeta, pokrivača ili tepiha jer će svako oštećenje kabla ostati neprimećeno
  • Nikada ne povezujte generator sa drugim izvorima energije kao što je npr. električna  energija u kući, zbog povratnog efekta

ZAGREVANJE U STANU

  • Ne koristite rernu od šporeta za zagrevanje stana. Time povećavate požarni rizik i mogućnost za pojavu otrovonog dima
  • Alternativno zagrevanje (peći i sl…) zahteva slobodan prostor oko sebe. Zapaljive stvari držite najmanje 1m udaljene od peći
  • Ukoliko koristite peći sa termostatom budite sigurni da su ispravni. Oni služe da automatski ugase peć, odnosno da ne dođe do pregrevanja i paljenja istog
  • Koristite samo gorivo koje je proizvođač predvideo za tu vrstu peći
  • Nikada ne dolivajte gorivo ukoliko peć gori ili je još vruća
  • Budite sigurni da je peć na drva pravilno postavljena i najmanje 1m daleko od zapaljivih materijala. Obezdedite dobar odušak i ventilaciju.
  • Koristite staklo ili metal sa prednje strane peći kao preventivu, da iskrice i plamen ne bi zapalile tepih, nameštaj ili druge zapaljive stvari

I NE ZABORAVITE…

  • Budite oprezni kada koristite sveće. Držite plamen dalje od zapaljivih materijala i izvan domašaja dece.
  • Dimni javljači bi morali biti instalirani na svakom spratu kuće
  • Svi dimni javljači se moraju proveravati jednom mesečno, a baterije zameniiti novim najmanje jednom godišnje
  • Ukoliko se u blizini vas nalazi hidrant, držite ga čistim i ispravnim i omogućite lak prilaz vatrogascima
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Grmljavine

ŠTA RADITI PRE GRMLJAVINSKOG NEVREMENA

Za pripremu uraditi:
• Uklonite trula stabla i grane koje bi mogle prouzrokovati povre]ivanje ili štete dok oluja traje.
• Prisetite se pravila sigurnosti za te slučajeve:

  • Uđite u zatvoreni prostor ako, nakon što vidite bljesak munje, prije nego što čujete grmljavinu prođe manje
    vremena nego što vam treba da nabrojite do trideset.
  • Ostanite u zatvorenom prostoru trideset minuta nakon što grmljavina prestane.

Kada nevreme pogodi vaše područje držite se sledećih saveta:

  • Odložiti sve aktivnosti na otvorenom prostoru.
  • Uđite u kuću, zgradu ili automobil (iako možete biti povređeni zbog udara groma, puno ste sigurniji u automobilu nego na otvorenom prostoru).
  • Podsetite se: cipele s gumenim đonovima i gumene čizme osiguravaju određenu zaštitu usled udara groma. Međutim, metalni ram vozila obezbeđuje veću zaštitu ako niste u kontaktu s metalom.
  • Osigurajte manje objekte (šupe, barakei sl.) kako ih vetar ne bi srušio ili odneo i tako napravio štetu.
  • Zatvorite prozore i spoljna vrata i po mogućnosti dodatno ih osigurajte,
  • Izbegavajte tuširanje i kupanje (vodovodne instalacije i uređaji su dobri provodnici električne struje).
  • Žičane telefonske uređaje koristite samo u krajnjoj nuždi, bežični i mobilni uređaji su sigurni za upotrebu.
  • Isključite sve električne uređaje izvlačenjem utikača iz utičnica, isključite klima uređaje. Udar groma može prouzrokovati ozbiljne kvarove i štete

Izbegavajte sledeće:

  • Sklanjanje ispod visokih stabala na otvorenom prostoru,
  • Vrhove brda, otvorena polja – prostore, plaže i kupanje u vodi,
  • Sklanjanje u izdvojenim manjim objektima, kao što su šupe, na otvorenom prostoru (gde u blizini nema viših objekata).
  • Sve metalno – traktore i druge radne mašine, motore, bicikle i dr

ŠTA URADITI NAKON GRMLJAVINSKOG NEVREMENA

• Ako vam je potrebna pomoć što pre nazovite 93.

SAVETI ZA ZAŠTITU I SPASAVANJE SA Vode i leda


1. OTVORENA VODA (REKA JEZERO)

Veština (umeće) plivanja je osnova sigurnosti kada ste na/u vodi.

Kada plovite i kada se nalazite na vodi neophodno je da znate sledeće:

  1. Potrebno je da ste pravilno opremljeni za plovidbu,
  2. Pravilno ustanovljene rute puta,
  3. Obavezna upotreba svetala za noćnu navigaciju,
  4. Obavezno korišćenje prsluka za spasavanje,
  5. Ako plovilo tone koristite pištaljku ili vičite.

Spasavanje u slučaju tonjenja ili druge nesreće:

  1. Spasioci će doploviti svojim brodom ili daskom za spasavanje do lica kome je neophodna pomoć,
  2. Lice kome je potrebna pomoć treba da sledi instrukcije spasilaca i da ne paniči,
  3. Lice koje se spasava će biti preneto do sigurnosti od strane spasilaca.

Ako ne možete pomoći licu koje je u vodi i kome je potrebna pomoć, probajte da mu dobacite bilo kakav predmet koji bi ga održao na površini, zapamtite lokaciju na kojoj se nalazi da biste bili u mogućnosti da pokažete spasiocima kad stignu.

2 LED PO VODI (RECI ili JEZERU)

Kada se krećete po ledu uvek računajte da je moguće da propadnate kroz njega.Obratite pažnju da uvek imate neophodnu zaštitnu opremu pri sebi kada se krećete po ledu. Uvek navucite par malih držača za led, stavite mobilni telefon u plastičnu vreću i stavite pištaljku oko vrata kada se krećete po ledu, klizate ili skijate.

Ako led pukne:

  1. Ne mrdajte,
  2. Odmah zovite u pomoć ili duvajte u pištaljku,
  3. Pokušajte lagano da se vratite odakle ste došli i polomite led ispred vas dokle može da se lomi,
  4. pokušajte da se podignete iznad leda, kotrljajte se po njemu, čučnite ili hodajte na sve četiri dok ne dođete do debljeg leda,
  5. Posle izbavljenja, podhitno se utoplite,
  6. Ako niste u mogućnosti da se vratite na siguran led, zapamtite da je neophodno da smanjite gubitak toplote tela.

Ako je nekom drugom potrebna pomoć:

  1. Pozvati spasilačke službe,
  2. Uzeti konopac, granu, šipku, drvo ili neki drugi objekat da povučete ili privučete lice koje je u ledu,
  3. Odvlačite lice koje je u vodi u pravcu čvrstog leda, hodajte na sve četiri ili puzite poslednjih par metara.

Prva pomoć za lica koja su bili u hladnoj vodi:

  1. Ako lice može da se kreće probajte da ga utoplite. Promenite mokru odeću i obuću i obucite suvu,
  2. Ako je lice nesvesno ili ne može da se pokreće, izbegnite nepotrebno pokretanje. Ne pokušavajte da ga presvučete, sačekajte spasioce. Preventivno ga prekrijte da bi ste sprečili gubitak toplote tela.
  3. Možete mu dati toplu vodu sa šećerom, NIKAKO alkohol. Masaža, alkohol i brzo utopljavanje može dovesti do opasnog gubitka toplote tela.

 
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Snežne lavine


Najveci broj nesreća usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni. Posebno su opasne istočne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreća.
Prepoznavanje
Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati. Važan pokazatelj je činjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:
1.Naduvan sneg (nanos): Najveći broj nesreća se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog pločastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg
2.Dubinski ploveci (tekući) sneg - Prepoznajete ga po tome što se “suv” sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Pločasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog plovećeg snega su česta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.
3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i sunčevog zračenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža, ta da se počnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. Pažljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivača.
Postupak:
1. Oprema Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljač, lavinska sonda, i snežna lopata sa meračem klizanja.
2. Dalje od lavinskih podrucja Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primećujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogućnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmeničnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.
3. Na strmim padinama vozite pojedinačno Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uživajte, ali pojedinačno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da ćete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogućnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, čim primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vešt skijaš, pokušajte da poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.
Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuče unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.
Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.

Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

  • nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno čest slučaj)
  • morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguće uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama.
  • Drugovi koji su sa vama su vični i uvežbani za spasavanje iz lavina.
  •  Vičite i dozivajte upomoć samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina
Samo trenutna pomoc, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povećava izglede za izbavljenje i život unesrećenog.
Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.
Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina
Zapamtite mesto na kome je nestao skijaš. Ako ste to mesto zapamtili, odmah počnite da tražite površinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretražijte lavinskim javljacem.
Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo korišcenje mora vam biti poznato.

Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti?

  • Povređeni ne diše - očistite disajne puteve, pružite veštacko disanje
  • Povredjenom ne radi srce i nema krvotoka - oživaljavanje, masaža srca, veštacko disanje.
  • Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu, pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.
  • Povredeni je u šoku - postavite u šok položaj, ublažite bol, umirite povredjenog.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Hemijskog udesa


NESREĆE S OPASNIM MATERIJAMA SU nesreće koje nastaju nekontrolisanim oslobađanjem opasnih materija sa stacionarnih i mobilnih objekata koje negativno utiču na ljude, materijalna dobra i okolinu.

Opasne materije su materije koje za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladištenja ili korišćenja u tehnološkom procesu ispuštaju ili stvaraju zarazne, nadražujuće, zapaljive, eksplozivne, korozivne, zagušljive, toksične ili druge opasne prašine, dimove, gasove, magle, pare ili vlakna kao i štetna zračenja u količinama koje mogu ugroziti život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i okolinu na manjoj ili većoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze.

Najčešći mogući uzroci nesreća s opasnim materijama u miru su ljudska greška ili propusti u radu, nestručno rukovanje opasnim materijama, neuvažavanje statičkog elektriciteta u tehnološkom procesu, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajući prevoz opasne materije, saobraćajna nesreća ili teroristički napad na objekte. Najčešći mogući uzroci nesreća s opasnim materijama u ratu su udari s nuklearnim, biološkim i hemijskim oružjem.

Nesreće sa opasnim materijama karakterišu brza pojava zdravstvenih simptoma (od jedne minute do sata) i lako primetni znaci u okolini (obojeni talozi, uvelo lišće, prodorni miris, uginuli insekti i životinje).

Pokazatelji nesreća s opasnim materijama su pojava većeg broja mrtvih divljih i domaćih životinja, ptica, riba i insekata (uz i na površini vode) na istom području, neočekivani mirisi (na luk, badem), neuobičajeno veliki broj ljudi sa zdravstvenim problemima (mučnina, povraćanje, anksioznost, teškoće s disanjem, grčevi, upala očiju, crvenilo kože i osip, plikovi) i umrlih, neuobičajene tečne masne kapljice koje čine masni film po površinama i vodi, niži oblaci nalik na maglu koji nisu u skladu s okolinom ili neuobičajene metalne krhotine (materijal nalik na municiju, posebno ukoliko sadrži tečnost)

Sistem uzbunjivanja U slučaju iznenadne nesreće s opasnim materijama pravovremeno se oglašavaju sirene za javno uzbunjivanje. S obzirom da nesreće s opasnim materujama mogu biti raznovrsne, nakon zvučnog signala opasnosti, objavljuju se dodatna uputstva – važno saopštenja na radiju ili televiziji.

Zapamti: Opasnost od nesreće traje sve dok se ne oglasi ZVUČNI SIGNAL ZA PRESTANAK OPASNOSTI!

Postupci nakon uzbunjivanja

  • zateknete li se nakon znaka sirene za opasnost, u otvorenom prostoru odmah, brzo i bez panike, uđite u zatvoreni prostor ili sklonište.
  • zateknete li se nakon znaka sirene za opasnost u zatvorenom prostoru udaljite se od prozora ili vrata i tu ostanite do daljeg.
  • uključite radio ili TV prijemnik zbog dobijanja informacija o mestu i prirodi nesreće (ispuštanje, eksplozija, izlivanje, požar), nazivu materije, u čemu se nalazi (auto- cisterna, vagon-cisterna, cevovod, spremište), trenutnom agregatnom stanju, svojstvima (boja, miris, fizički učinci..), količini opasne materije koja je izazvala nesreću ili merama zaštite i spasavanja koje treba preduzeti.
  • posebno se pobrinite za decu, trudnice, stare, nemoćne i bolesne osobe i invalide, kako ukućane tako i komšije.
  • preduzmite mere zaštite i spasavanja prema uputstvima koje daju nadležne službe ili televizija.

Mere zaštite i spasavanja

Zaštita od nesreća s opasnim materijama sprovodi se putem evakuacije ljudi i dobara s ugroženog područja ili sklanjanja (u kući, skloništu ili drugim mestima).

Mere zaštite i spasavanja na ugroženom području:

  • Na znak uzbune ostati priseban.
  • Uključiti radio ili TV prijemnik.
  • Isključiti aparate na struju i gas, zatvoriti vodu.
  • Upotrebiti specijalna ili priručna zaštitna sredstva.
  • Primeniti postupke za ličnu zaštitu i upotrebiti:
    - specijalna zaštitna sredstva za zaštitu organa za disanje, očiju i tela (zaštitna maske, rukavice, čizme, odela, ogrtač i lični pribor za dekontaminaciju),
    - priručna zaštitna sredstva za zaštitu organa za disanje (tampon maska, industrijska maska, respirator, vlažne maramice, krpe, nakvašeni zavoji), očiju (naočare slične onima za zaštitu na radu), tela (kišni ogrtači, vetrovke i otpornija odeća od sintetičkog i nepromočivog materijala), ruku i nogu (rukavice, čizme ili visoke cipele).
  • Posmatrati kretanje opasne materije (npr. oblaka) u odnosu na mesto gde se nalazite i doneti odluku za zaštitu i spasavanje putem:
    - evakuacije (ukoliko ima vremena),
    - zaklanjanja (kuća, sklonište).

EVAKUACIJA

  • Evakuacija je postupak organizovanog premeštanja stanovništva iz ugroženog područja kako bi se izbeglo štetno delovanje opasne materije. Informacije o evakuaciji, evakuacijskim putevima i mestima, merama zaštite i spasavanja, daje nadležna služba putem radija i televizije.
  • Smireno, brzim hodom, ne trčeći napustiti kuću.
  • Pogledom pratiti kretanje opasne materije.
  • Krećite se uspravno na smer duvanja vetra i najkraćim putem izađite iz ugrožene zone do prihvatilišta za evakuisane.
  • Zbog očekivane gužve na ulicama ili prirode opasne materije, za evakuaciju koristite sopstveno vozilo samo ukoliko su data takva uputstva - u suprotnom ga sklonite sa ulice (bolje je ići peške ili biciklom).
  • Obdaništa, škole, domovi penzionera, socijalne i slične ustanove evakuisaće se skladno svojim planovima za evakuaciju.
  • Prilikom evakuacije sa sobom treba poneti najnužnije stvari (lične dokumente, zdravstvenu knjižicu, lekove, novac i kartice za podizanje novca, higijenski pribor, prikladnu odeću, trajnu (konzervisanu) hranu, vodu u plastičnim bocama, prenosni radio, ručnu baterijsku lampu)
  • Važno: Ostavite hranu i piće za domaće životinje, zatvorite vodu, isključite el. uređaje, struju i gas, vrata, prozore, otvore dimnjaka i druge otvore zatvvorite i oblepite lepljivim trakama da manje propuštaju opasnu materiju , zatim zaključajte vrata kuće.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Toplotnog udara


Toplotni udar je jedna od najtežih komplikacija termičkog stresa. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene spoljne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, kao i kod pregrejanosti i dugotrajnog mišićnog rada. Usled intenzivnog izlaganja organizma toploti dolazi do otkazivanja termoregulatornih mehanizama, i u takvim slučajevima telesna temperatura može naglo porasti i u razmaku 10-15 minuta dostići i preko 41°C. To je praćeno neurološkom i opštom telesnom disfunkcijom. Preterana toplota denaturiše proteine, destabilizuje fosfolipide i lipoproteine, što dovodi do kolapsa kardiovaskularnog sistema, otkazivanja mišića i organa, konvulzija, kome i u najtežem slučaju do smrti.

Unos dovoljne količine tečnosti osnovni je vid prevencije toplotnog udara
Toplotni udar se može pojaviti iznenada, bez prethodnih simptoma iscrpljenosti vrućinom. Simptomi toplotnog udara su: visoka telesna temperatura (iznad 40°C), suva i vruća koža, otežano disanje, tahikardija (160-180 otkucaja srca u minuti), nizak krvni pritisak, vrtoglavica, glavobolja, umor, mučnina i povraćanje, grčevi, nesiguran hod, gubitak svesti, krv u urinu ili stolici, odsustvo znojenja i sl.
Postoje dve forme toplotnog udara: izvršni i klasični. Izvršni se češće javlja kod mlađih osoba, koje se duži vremenski period izlažu fizičkim aktivnostima pri visokim temperaturama vazduha. To je i jedan od najčešćih uzroka smrti mladih sportista. Klasični toplotni udar se javlja kod starijih osoba (pogotovo hroničnih bolesnika) i dece. Obično se javlja leti, usled naglog porasta temperature, jer je ovim osobama potrebno više vremena da se aklimatizuju.
Lečenje se sastoji u što bržem snižavanju telesne temperature (uklanjanje suvišne odeće, dislociranje obolelog u hlad ili rashlađene prostorije, kvašenje kože, izlaganje tela vazdušnoj struji, unos tečnosti itd). Potrebno je i hitno pružanje lekarske pomoći, jer ovo stanje može uzrokovati trajni invaliditet ili smrt.
Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Kao osnovni vid prevencije se preporučuje izbor odeće primeren klimatskim uslovima, redovna rehidratacija, rashlađivanje itd.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Klizišta


Početak 2006. godine u našoj zemlji je obeležila aktivacija velikog broja klizišta. Štete koje su ona izazvala bile su ogromne. Uzrokovala su čak i raseljavanje celih delova naselja. O klizištima se puno pričalo u medijima, međutim, priča o klizištima je ipak ostala na neki način nedorečena.

Srbija spada u područja prilično ugrožena ovom pojavom. Oko 30% naše zemlje je podložno klizištima. Samo na teritoriji Beograda postoji više od 750 klizišta a u Srbiji čak oko 36 000. U Beogradu u ugroženija područja spadaju Karaburma, Mirijevo i delovi Zvezdare.

Klizišta su međutim i globalni problem. Javljaju se širom sveta. Procenjuje se da u svetu na godišnjem nivou šteta izazvana klizištima prelazi više milijardi dolara. Takođe svake godine u svetu od ove pojave strada na hiljade ljudi. Da bi se štete umanjile, važno je upoznati se sa ovom elementarnom nepogodom i izbegavati gradnju na ugroženom području.

POJAM KLIZIŠTA
Pod klizištem podrazumevamo stenovitu ili rastresitu masu koja odvojena od podloge, pod uticajem gravitacije, klizi po kliznoj površini. Klizišta predstavljaju jedan od vidova erozije. Na klizištu možemo izdvojiti više delova:

1. Ožiljci
2. Klizna površina
3. Telo
4. Uvala
5. Trbuh
6. Nožica klizišta

1. Ožiljci su u vreme aktivnosti klizišta obično njegov najupadljiviji deo. Oni predstavljaju jedini vidljivi deo klizne površi. Na sledećim slikama su dva primera “ožiljaka” u selu Bogdanje kod Trstenika.

2. Klizna površina je površina po kojoj je došlo do kliženja. Kao što je već pomenuto, jedini vidljivi deo klizne površine je u zoni ožiljka. Dubina klizne površi može da bude i do nekoliko desetina metara.

3. Pod telom klizišta podrazumevamo, materijal pokrenut kliženjam. Ponekad se za telo klizišta upotrebljava i termin: klizna masa

4. Uvala je depresija koja se javlja na telu klizišta, neposredno iza ožiljka. U depresiji se često zadržava voda što drastično povećava rizik od novog pokretanja klizišta. Na sledećoj slici se vidi uvala u vidu barice na klizištu u Bogdanju. ( Kod nekih vrsta klizišta ovaj deo ne postoji).

5. Trbuh klizišta je najviši deo na telu klizišta. Javlja se ispred uvale. ( Kod nekih vrsta klizišta ovaj deo nije moguce izdvojiti).

6. Nožica je donji deo tela klizišta. Nalazi se na suprotnoj strani od ožiljka. Nju za razliku od ožiljka, nije uvek lako primetiti.

Klizišta se najlakše prepoznaju po ožiljcima. Međutim, postoje i drugi znaci klizišta.
Valovite padine, nakrivljena stabla ili bandere, pukotine na putevima i na zgradama, mogu da budu indikator klizišta. Na sledećim slikama je dato nekoliko primera iz Bogdanja.
VRSTE KLIZIŠTA
Podelu klizišta je moguće izvršiti na osnovu različitih karakteristika. Moguće ih je podeliti na osnovu: strukture padine, mesta postanka, načina kretanja, dubine klizne površi, itd.

Prema dubini klizne površine dele se na:

1. Površinska ( do 1m dubine),
2. Plitka ( do 5m ),
3. Duboka ( do 20m ) i
4. Vrlo duboka ( preko 20m ).
Prema načinu postanka mogu se podeliti na:
1. Delapsivna ( nastaju podkopavanjem dna padine i razvijaju se prema vrhu ),
2. Detruzivna ( nastaju na višim delovima padine i vršeći pritisak na padinu ispod sebe, razvijaju se prema podnožju.

Na osnovu oblika klizne površine, reljefa i načina kretanja Bognar (1996) izdvaja:

1. Slojna klizišta
2. Rotaciona
3. Stepeničasta
4. Blokovska
5. Potočasta

SANACIJA I PREVENCIJA
Pokazalo se da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizista nego ih kasnije sanirati. Glavna mera prevencije je eliminisanje faktora nastanka klizišta. Pošto je voda jedan od glavnih faktora klizišta, treba posvetiti posebnu pažnju odvodnjavanja terena sklonih ovoj pojavi.

U tom cilju, u urbanim sredinama se mora voditi računa o izgradnji odgovarajućeg kanalizacionog sistema. Septičke jame i neispravne kanalizacije, destabilizuju teren. Tamo gde je to moguće treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvišne vlage iz tla (npr. topola).

Šume imaju sposobnosta da stabilizuju tlo i svojim korenjem. Međutim, vegetacija nije od prevelike pomoći kod velikih klizišta, jer klizna površina klizišta može da bude na dubini većoj od dubine korenja. Tada dolazi do pokretanja celih šuma. Klizišta u šumama su praćena nakrivljivanjem drveća i ta pojava se naziva "pijana šuma".

Kad dođe do pokretanja klizišta, u nekim slučajevima nije moguće izvršiti sanaciju dok se klizišta ne zaustave. U borbi protiv klizišta, najčešće se vrše raskopavanja, pobadaju se šipovi, grade potporni zidovi i vrši se drenaža ( odvodnjavanje ) terena. Nedavno je patentirana i nova metoda sanacije zasnovana na zameni jona natrijuma u glinama, pomoću struje, tkz. "jonska metoda" dr Ljubinka Ilića.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Epidemija bolesti


Epidemija zarazne bolesti je porast oboljenja od zarazne bolesti neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, mestu i zahvaćenom stanovništvu, takođe, neuobičajeno povećanje broja oboljenja s komplikacijama ili smrtnim ishodom, kao i pojava dve ili više međusobno povezanih oboljenja od zarazne bolesti, koja se nikada ili više godina nisu pojavljivala na jednom području, kao i pojava većeg broja oboljenja čiji je uzrok nepoznat, a prati ih febrilno stanje.

Zaraženo područje je ono na kojem postoji jedan izvor ili više izvora zaraze i na kojem postoje uslovi za širenje zaraze među stanovništvom.

Ugroženo područje je područje na koje se može preneti zarazna bolest sa zaraženog područja i na kojem postoje uslovi za širenje zaraze.

Postupci nakon proglašenja pojave epidemije zarazne bolesti:

  • obavezno slušajte službena uputstva o preduzimanju i sprovođenju mera zaštite koje proglašavaju nadležne službe. Uputstva se daju sredstavima javnog informiranja (radio, TV, novine),
  • dozvolite obavljanje propisanih zdravstvenih pregleda osoba, objekata, proizvoda, uzimanje potrebnog materijala za preglede te preduzimanje drugih propisanih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti,
  • izbegavajte mesta, posebno ona zatvorena, gde se okuplja veći broj ljudi, boravite u zatvorenom prostoru svoje kuće, ukoliko ste bolesni, da bolest ne širite, ukoliko ste zdravi da je ne dobijete,
  • sprečite dodir dece svih uzrasta, majki uz malu decu, trudnica, onih koji se oporavljaju od drugih bolesti, bolesnih od drugih bolesti s bolesnima ili sumnjivima da su bolesni u epidemiji,
  • izbegavajte bliži kontakt sa životinjama čije se zarazne bolesti mogu preneti na ljude,
  • posebno vodite računa o higijeni prostora, ličnoj higijeni i higijeni životinja s kojima ste u dodiru,
  • novoobolelog ili sumnjivog da je bolestan izolujte iz zdrave sredine, pružite mu negu i zatražite mišljenje stručne službe.

MERE ZAŠTITE I SPASAVANJA STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI

Opšte mere: osigurajte zdravstveno ispravne namirnice i predmete opšte upotrebe, sanitarno-tehničke i higijenske uslove proizvodnje i prometa istih, koristite zdravstveno ispravnu vodu za piće, brinite o sanitarno-tehničkim i higijenskim uslovima u kući, brinite o higijenskom neškodljivom uklanjanju fekalija i drugih otpadnih voda, provedite, zavisno o mogućnosti, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u prostoru gde proizvodite ili prodajete namirnice opšte upotrebe i hranu, gde se snabdevate vodom za lične potrebe i u prostoru za hranjenje i napajanje domaćih životinja, sprovedite dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u prevoznim sredstvima namenjenim za prevoz namirnica i predmeta opšte upotrebe ili sirovina za njihovu proizvodnju.

Posebne mere: slušajte (radio, TV) i čitajte i sledite uputstva nadležnih službi kako bi mogli sprovesti neke posebne mere:
- rano otkriti izvor zaraze i put prenošenja zaraze,
- prevesti, izolovati i zbrinuti obolele od mesta stanovanja do zdravstvene ustanove,
- prijaviti zaraze odgovarajućoj službi.

Ostale mere: redovito uzimajte propisane lekove i savetujte se sa lekarima, temeljno i često perite ruke i odeću i prostor u kome boravite, ne koristite namirnice kojima ne znate poreklo i koje nisu u zatvorenoj ambalaži, namirnice pre upotrebe dobro operite i termički obradite, opšte i posebne mere za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti prestanite primenjivati tek onda kada to dozvole nadležne službe koje su proglasile pojavu epidemije.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Nuklearnog udara


U slučaju nuklearnog udara (eksplozije) neophodno je uraditi sledeće:

  1. Momentalno zauzeti što niži zaklon )najbolje je u nekom kanalu, jarku ili ispod zemlje) koji će Vas zaštiti od prvog toplotnog udara i pritiska koju proizvodi eksplozija,
  2. Razmatrajte mogućnost izlaska iz oblasti udara,
  3. ILI uđite u zgradu koja imaju sklonište,
  4. SKLONIŠTE: Ako imate deblji štit između Vas i radioaktivnih materijala, vište zračenja će taj štit upiti i manje vas izložiti radijaciji,
  5. Što ste dalje od lokacije nuklearnog udara, manja je izloženost radijaciji,
  6. Minimiziranje vremena izlaganja zračenju će smanjiti rizik od zračenja.
SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Terorizma


Šta možete da učinite da biste bili spremni u slučaju terorizma?
Prvi korak je da vidite šta sve može da se desi u vašem okruženju i da li postoje potencijalne opasnosti. Kada utvrdite šta je sve u vašem okruženju i moguće događaje i potencijalne štete, važno je da o tome prodiskutujete sa ukućanima, komšilukom i lokalnom zajednicom. Zajednički napravite plan šta raditi u slučaju terorizma.

Plan treba da sadrži osnovne stvari:

  • Kreirajte plan komunikacije za hitne slučajeve,
  • Ustanovite zajedničko mesto okupljanja,
  • Pripremite zalihe i opremu za slučaj iznenadnog napuštanja kuće(lekovi, dokumenti, novac, voda, hrana, ćebad, šatori, prva pomoć, baterijske lampe... itd)
  • Pogledajte i usaglasiti planove za evakuaciju obdaništa ili škola vaše dece i firme u kojoj radite.

Ako se teroristički napad već desi, potrebno je uraditi sledeće:

  • ostanite mirni i budite strpljivi,
  • pratiti savete nadležnih službi,
  • slušajte radio i televiziju zbog vesti ili instrukcija nadležnih,
  • ako je napad bio blizu Vas, pružite prvu pomoć povređenima,
  • ako se napad desi blizu Vas, proverite štetu koristeći baterijske lampe. NE PALITI sveće, šibice, električne uređaje,
  • proverite da li ima vatre i da li curi gas,
  • isključite sve oštećene uređaje,
  • zbrinite domaće životinje i kućne ljubimce
  • proverite neposredno okruženje i pružite prvu pomoć.

EVAKUACIJA: Ako nadležne službe zahtevaju da napustite Vašu kuću, imaju dobar razlog zašto to traže i trebalo bi da odmah postupite po njihovom savetu. Slušajte radio i tv stanice i pratite informacije i uputstva nadležnihm, a takođe imajte na umu sledeće:

  • Obucite se toplo (duge majce i pantalone, toplu jaknu, odgovarajuće cipele) da biste se zaštitili što je moguće više,
  • Ponesite Vaš komplet za evakuaciju,
  • Povedite kućne ljubimce, NE OSTAVLJAJTE IH !,
  • Zaključajte kuću,
  • Koristite putničke pravce koje odrede nadležne službe.
TEST  BEZBEDNOSTI

  - Možete li odgovoriti sa "da" na dole postavljena pitanja?
Odgovori "ne" označavaju potencijalno opasne situacije na koje je potrebno obratiti pažnju i korigovati na vreme.

1.) Da li se broj vatrogasne službe nalazi pored telefona, na vidnom mestu? 
DA    NE
 2.) Da li Vaša deca znaju broj telefona vatrogasne službe i kako da pravilno daju podatke o mestu i vrsti događaja?
DA    NE
 3.) Da li održavate izlazne pravce slobodnim od  nameštaja koji bi vam mogao blokirati put i onemogućiti evakuaciju?
DA    NE
 4.) Da li lako zapaljive materijale i opasne predmete (šibice, upaljače i sl.) držite na bezbednom mestu, van domašaja dece?
DA     NE 
5.) Da li ste u poslednje vreme kontrolisali vaše elektro i plinske nstalacije?
DA    NE
 6.) Da li stavljate originalne osigurače određene snage u vašu razvodnu tablu?                                                                               
DA    NE
 7.) Da li elekto-motore održavate redovnim čišćenjem od nataložene prašine i prljavštine?
DA    NE
 8.) Da li su vaši šporeti, kamini, dimnjaci i čunkovi čišćeni i proveravani u poslednje vreme?
DA    NE
 9.) Proveravate li da li ste dobro ugasili cigaretu pre nego što ispraznite pepeljaru, naročito pred spavanje?
DA    NE
 10.) Da li su vaši protivpožarni aparati servisirani u zadnjih šest meseci?
DA    NE

Ako ste u većini odgovorili sa „DA” ne brinite za vašu bezbednost.
Ako su odgovori podeljeni zabrinite se na vreme.
Ako ste u većini odgovorili sa „NE” treba da se dobro zabrinete za svoju porodicu i sebe. 

NEPOŠTOVANJEM PRAVILA ZAŠTITE UGROŽAVATE SVOJ ŽIVOT KAO I ŽIVOTE DRUGIH LJUDI !
 
 
back
Nazad
Sektor za zaštitu i spasavanje | Sva prava zadržana
Adresa: Kneza Miloša 101, 11000 Beograd | telefon: +381 (0)11 3062000 | e-mail: Sektor za zaštitu i spasavanje